Svi učimo i radimo da bismo kasnije zaradili. Naša očekivana posle završene srednje škole i fakulteta su velika. Svi maštamo o tome kako ćemo raditi posao koji smo uvek želeli i kako tada prestaju sve naše muke i problemi. U našoj glavi je sve tako lako i idealno, a onda se pojavi „veliki’“ čovek i kaže: „Kuc – kuc, probudi se, znaš li gde živiš?!“
Sati, dani i godine učenja… najbolji student J. K., prosečna ocena 10. Nakon završenog poslednjeg ispita, konačno odlazi kući sa širokim osmehom na licu i u nadi da su mu sada sva vrata otvorena. Želeo je da svoje prvo radno iskustvo stekne u svom gradu.
Ubrzo nakon završenog ekonomskog fakulteta J.K. saznaje za slobodno radno mesto u Opštini. Veoma se obradovao, posebno jer je taj posao bio usko povezan sa onim što je on studirao. Taman kad pomisliš da su se sve kockice poklopile, onako kako si zamislio, desi se ono čemu se ne nadaš. Pun želje i ponosa, J.K. odlazi na prvi razgovor za posao. Znao je da je to idealna prilika za njega, ali i da u mestu ne postoji stručniji od njega za taj poziv. Na ulazu u kancelariju dočekuje ga gospodin S.M. Upoznaju se, a onda i započinju razgovor. J.K. je doneo diplome i razne pohvale. Govorio je o tome šta sve zna i kod kojih je profesora bio, jer je i S.M. diplomirao na istom fakultetu.
Gospodin S.M. je sve vreme, dok je J.K. govorio, pisao na svom laptopu. Nakon što je J.K. završio svoje izlaganje, S.M. mu je rekao: „Dobro, kolega. Ne znam da li ste upućeni, ali nama se bliže lokalni izbori, te to veoma utiče na primanje novih radnika. Da biste dobili ovo radno mesto, morate biti član stranke, a bilo bi poželjno da sa sobom obezbedite još četiri člana i nekoliko desetina glasača. Bez toga ne očekujte ovo radno mesto“.
Zgranut onim što je čuo J.K. izlazi iz kancelarije. Dugo je razmišljao šta je najbolje da uradi. Ako bi prijavio policiji, to ne bi rešilo ništa, jer lokalna policija radi na isti način, tako da to nije bila opcija. Nezaposlen je mesecima sedeo i razmišljao kako da postupi, jer je ovo bilo veliko poniženje za njega. Nakon nekog vremena odlučio je da se ne ponižava članstvom u partiji već da svoju sreću potraži u nekoj drugoj državi.
Svi se pitaju zašto mladi masovno odlaze iz zemlje, a niko ih ne pita da li imaju zadovoljavajuću platu i kako se poslodavci ophode prema njima. Sve dok pametne i učene ljude zapošljavaju oni koji gledaju samo lični interes, ovakvih će slika biti još mnogo i stanje se nikada neće promeniti.
A.N.