Ujedinjene nacije odredile su 9. decembar kao Međunarodni dan borbe protiv korupcije 2003. godine, što se podudara sa usvajanjem Konvencije Ujedinjenih nacija protiv korupcije u Generalnoj skupštini UN. Cilj obeležavanja ovog dana je podizanje svesti o korupciji i stavljanje pritiska na vlade širom sveta da preduzmu akciju protiv nje.
Teško je definisati korupciju. Postoji mnogo definicija, ali svaka je opisuje kao nezakonito korišćenje društvenog i državnog položaja i moći radi sticanja sopstvene koristi. O korupciji prvi pišu Aristotel i Ciceron, ali smatra se da je korupcija stara koliko i društvo. Kod Sokrata korupcija predstavlja nemoralni čin i odstupanje od ideala.
Korupcija može biti prisutna u mnogim životnim aspektima. Tako postoje bela, siva i crna. Bela korupcija predstavlja davanje privilegija na osnovu porodičnih odnosa ili poznanstva. U javnosti se doživljava kao društveno prihvatljivo ponašanje. Siva korupcija je davanje privilegija po principu „usluga za uslugu“, nezavisno od rodbinskih i prijateljskih veza, osuda javnog mnjenja, ali je toleriše upravljačka elita. Crna korupcija je davanje privilegija uz direktnu primenu mita, najčešće novčane naknade i potpada pod udar krivičnog zakonodavstva. Ovaj vid korupcije se uglavnom vezuje za zdravstvo ili školstvo.
S druge strane postoji centralizovana i decentralizovana korupcija. Decentralizovana korupcija je korupcija koja se ne odnosi na državni aparat, a centralizovana korupcija se odvija u samom državnom aparatu.
U korupciju se ubrajaju brojne aktivnosti, uključujući podmićivanje, proneveru i pranje novca, isto kao i poklanjanje kako bi se dobile određene usluge ili pružanje usluga ili ustupaka na osnovu veza i poznanstava.
Zakon na korupciju posmatra jednako, bez obzira da li se korupcijom bavi građanin bez funkcije, najniži državni činovnik ili ministar.
Osnovni problem u borbi protiv korupcije je što korupcija predstavlja “začaran krug” u smislu da nijedan od njenih aktera nema interes da korupciju prijavi jer imaju odgovarajuću korist od konkretnog koruptivnog procesa. Jedini koji imaju interes da prijave korupciju su lica njome oštećena, ali ona najčešće nemaju dovoljno dokaza da potrkrepe svoje tvrdnje. Takođe, lica koja učestvuju u koruptivnim procesima su veoma oprezna, što dodatno otežava posao nadležnim državnim ustanovama.
Borba protiv korupcije je jedan od osnovnih zadataka i ciljeva savremenih demokratskih država koje teže koncepciji pravne države i vladavine prava. Takođe, borbom protiv korupcije se pored država bave i odgovarajuće organizacije međunarodnog karaktera, ali i organizacije civilnog društva.
Za informacije kako i kome prijaviti korupciju, ako ste je primetili ili bili njen svedok, potpuno besplatno, obratite se našem pravniku na mejl: okularcicevac@gmail.com ili nas kontaktirajte putem društvenih mreža, a on će Vam pomoći da zajedno započnemo borbu protiv negativne viševekovne pojave u društvu, koja pogađa sve, ne samo mlade, čije priče i doživljaje iz ličnog iskustva možete pročitati na našem blogu.
A.S.
Urednica redakcije blogera/ki projekta Nije ok – prepoznaj, prijavi, pobedi korupciju, koji je podržala Crta u okviru inicijative „Građani imaju moć“.