Svakom čoveku potrebno je društvo. Potrebno je da imamo nekog sa kim ćemo se smejati, tugovati i provoditi vreme. To može da bude član porodice, komšija, neko sa kim radimo ili provodimo vreme u dnevnom boravku. Prijatelj ne mora da bude samo čovek. To može biti i životinja!
Imao sam kučence koje je sa nama živelo deset godina. Igrali smo se često i mnogo puta sam mislio i da razume šta mu pričam. Jednog dana je izašao iz dvorišta i više se nije vratio. Svakog dana pitao sam mamu i tatu da li se vratio. Odgovor je uvek bio ne. Zvao se Panda jer je kao mali ličio na medvedića pandu. Mnogo mi nedostaje iako je prošlo šest meseci. Tata mi je obećao novog ljubimca za rođendan. Jedva čekam da dođe i da stalno bude uz mene.
Panda će uvek ostati u mom sećanju jer se prijatelji ne zaboravljaju. Mnogo sam ga voleo, a znam da je voleo i on mene.
Vanja Stanojević
Rođen 4.8.1986. godine u Sisku (Hrvatska). Živi sa roditeljima u Stalaću. Nije pohađao školu. Ide u Dnevni boravak Centra za osobe sa invaliditetom „Duga“ u Kruševcu. Angažovan je u prikupljanju čepova za Udruženje „Čep za hendikep“ i motiviše svoje sugrađane/ke da mu u tome pomažu. Na njegovu inicijativu otpočelo je prikupljanje čepova i u Udruženju „Okular“. Voli društvo, uživa u muzici i šetnjama, ljubitelj je motora.