Ljudima je u krvi da se bore za svoj položaj i interese. Nema tu ničeg loše, ali problem se javlja kada pojedinci, nakon što dođu do traženog cilja, krenu da koriste svoj položaj. Tada dolazi do korupcije, čije su posledice većina ljudi osetili. Nisam ni bila svesna koliko je ovaj oblik koruptivnog lanca zastupljen, dok se nije pojavio u mojoj sredini.
Naime, direktor Doma zdravlja N.F. godinama je baš ovo radio. Kada pomislimo na njegov položaj, većina bi rekla da je to jedan plemeniti posao i treba ga izvršavati neko ko je častan i human. Nažalost, to ovde nije tako. Kao direktor imao je punu moć nad ustanovom, kao i zaduženje da joj pomogne da bude što uspešnija. Međutim, on svoj posao nije izvršavao. Umesto da bude odgovoran i predan poslu, on je samo gledao kako da zasiti svoju pohlepu. Kroz više primera možemo potvrditi navedeno, a jedan prilično sumanut je krađa goriva. Pomenuti N. F. je za vozila u službi Doma zdravlja tj. saniteta uzimao gorivo i koristio u lične svrhe. Koliko neko samo bezdušan možete biti da nešto ovako učini, u bilo kom slučaju, a tek u ovom? To gorivo služi za prevoz pacijenata i smrtno ugroženih ljudi do bolnica, a on ga uzima i koristi, jer mu je to način da ga nabavi besplatno. Da, njemu to ne predstavlja nikakav trošak, ali Domu zdravlja predstavlja. Svi znamo da ono nije jeftino, pogotavo ne danas, ali direktoru nije stalo do finansija nečega što nije u njegov vlasništvu. Novac koji se trošio na kupovinu dodatnog goriva, kada sve ukupno sagledamo, mogao je koristiti za nabavku nekog aparata koji bi koristio ustanovi.
No, kao što možete i da pretpostavite, to nije jedina stvar koju je „pozajmio”. Šta god da mu je zatrebalo, imao je otvoren put ka tome. Iskorišćavanje položaja na ovakav način, zaista je grozno.
Najgore je što ovo nije jedini primer, a nije ni redak primer. U svim sferama života postoji ovakav vid zločina.
Vidimo ga i kada ljudi na visokoj poziciji zapošljavaju svoje prijatelje i rođake, koji su uglavnom i te kako zaostali za ostalim kandidatima za taj posao, kako akademski, tako i po svom vlastitom radnom iskustu.
Ima ga i na fakultetima. Đaci koji su se trudili i borili za upad na određeni fakultet, ne dobiju priliku da ga pohađaju, jer im je mesto zauzeo neko ko ima uticajne roditelje.
Često možemo da vidimo da i u obrazovnim i vaspitnim ustanova rade ljudi bez završenog fakulteta, jer imaju vezu kod direktora, psihologa… Umesto da nastavu deci drži neko ko je stvarno zainteresovan za taj posao (a ne neko ko to radi samo zbog sume novca), a pre svega neko ko može lepo da ih poduči i proširi im znanje, to čini neko ko to ne zna ni za sebe.
Sama pomisao na ove zločine čini me veoma ljutom i uznemirenom. Pitam se koliko li su ljudi spremni da idu daleko, pa čak i preko svoje časti, da bi dobili na ličnom dobitku. Nemojte raditi nikada nešto ovako ili slično. Možda deluje kao lakši način, ali da li je to zaista ono što želite? Lakše ne znači uvek i ono ispravno. Koliko zaista možete da napredujete i uživate u poslu dobijenom na ovaj način?
Takođe, ako naiđete na ovakve slučaje, budite hrabri i prijavite korupciju! Neka ispravni ljudi rade posao.
A.M.