Za dobru poslovnu biografiju recept ne postoji. Uspešnost Vaše prijave na konkurs za posao, obuku, seminar ili za šta god se prijavljujete, zavisi, pre svega, od onog koji Vas bira, tj. u slučaju zaposlenja od poslodavca. Na osnovu višegodišnjeg rada sa mladima i njihovih iskustava u konkurisanju i našeg pomaganja mladima da uspešno naprave svoju poslovnu biografiju, došle/i smo do nekih zaključaka, koje želimo da podelimo sa Vama.
Izbor obrasca: Postoje različiti besplatni obrasci za pisanje poslovne biografije na internetu. Ima čak i sajtova gde ukucate svoje podatke, a oni Vam besplatno naprave CV i dizajniraju ga. Koji god obrazac da izaberete, vodite računa da nije prešaren, da umete da ga popunite i da nije u nekom zahtevnom programu, koji poslodavac ne može da otvori. Uvek možete izabrati i Vord, odnosno neku sličnu besplatnu verziju, ili ga otkucati na Gugl disku, pa ga skinuti otuda. Dakle, uvek je bolje izabrati neku jednostavniju nego komplikovaniju verziju obrasca.
Izbor fotografije: Ako imate dilemu da li da stavite fotografiju ili da pošaljete odličnu biografiju bez fotografije, svakako se odlučite za to da ona bude deo Vaše prijave. Verovali ili ne, u našem iskustvu sa različitim poslodavcima, dešavalo se da smo nailazili/e na one koji su kandidate/tkinje birali isključivo na osnovu fotografije, tekst nisu ni čitali/e. Pogrešno je, ako ste pomislili/e, da su poslove na taj način dobijale atraktivne ženske osobe. Ne, poslodavci biraju različite profile svojih budućih radnika/ca, a i imaju drugačije afinitete u tome koga zapošljavaju, neko zapošljava nasmejane, neko ozbiljne, neko mršave, neko one koje liče ne njega/nju. Dakle, kako god da izgledate i koliko god da (ni)ste zadovoljni/e svojim izgledom, uvek pre stavite fotografiju u CV, umesto da šaljete biografiju bez nje. Na toj fotografiji nikako ne treba da ste profesionalno ili napadno našminkani (ukoliko ne konkurišete za foto-modela), da se „pućite“, imate poluotvorena usta, dekolte, oskudnu ili garderobu jarkih bolja. Fotografija koja treba da bude u CV -ju treba da bude normalna, najnormalnija moguća. Izbegavajte da kačite selfi. Ako baš nemate nijednu prikladnu, zamolite nekoga da vas fotografiše telefonom baš u trenutku kada pravite svoj CV i rešeno je. Stavite je u gornji levi ugao, a pored nje napišite svoje biografske podatke.
Dužina: Mladi ljudi, a i oni stariji, najčešće greše u dužini CV -ja. Oni koji nemaju radnog iskustva, najčešće šalju prekratak CV sa gomilom podataka koje poslodavce ne zanimaju preterano (svi biografski podaci), a u delu koji poslodavce najviše interesuje (onaj deo gde govorimo o tome šta znamo da radimo i kakvo nam je iskustvo) samo navedu: „nemam iskustva“. Ukoliko niste jedini kandidat koji konkuriše za ovaj posao, verovatno ga nećete ni dobiti. To što formalno nemate iskustva, odnosno niste radili nigde dosad, a da ste bili prijavljeni ili da ste za svoj rad primali platu, ne znači da nemate iskustva. Sve se računa u iskustvo, na primer, ako konkurišete za rad u banci, gde ćete biti zaduženi za kredite građanima, a niste radili/e u baci do tada, navedite: učestvovala/o sam u istraživanju/anketi za najpovoljniji kredit, bio/bila sam tajnu kupac u nekoliko banaka širom zemlje, imam iskustva u radu sa uplatom/isplatom/obrascima različite namene/ugovorima/štampanju i sl. Dakle, sve što ima veze sa bankama, kreditima, anketama, istraživanjima, komunikacijom sa različitim klijentima, praksom u srednjoj školi ili na fakultetu koja podrazumeva bilo šta slično poslu koji ćete raditi – Vaše je iskustvo. Ukoliko ste „nagovorili/e“ nekoga da mu nešto prodate Vi ili neko Vaš, odlično je iskustvo koje će pre zanimati Vašeg budućeg poslodavca od toga gde i kada ste rođeni, kada ste diplomirali i šta Vam je bila tema diplomskog…Oni koji imaju isksutvo u radu prave drugu najveću grešku – šalju predugačak CV. Često dobijemo pitanje zašto nismo prošli/e, kada smo idealni kandidat/kinja za oglas na koji smo se javili/e. Kontaktirali/e smo u prošlosti par puta poslodavce ili donosioce odluka vezano za konkurse gde su naši mladi slali svoju prijavu i u neformalnom razgovoru dešavalo se da nam kažu – „promaklo nam je jer je bilo previše dugačko“. Iz ličnog iskustva odgovorno Vam tvrdim da 80 posto poslodavaca neće čitati vaš previše dugačak CV, jer ima još desetine takvih, a malo vremena da nađe novog radnika/cu. Nikako nemojte isti CV slati na sve konkurse, prilagodite ga svakom. Brišite nepotrebno, dodajte šta treba. Ukoliko konkurišete za npr. posao prodavca/ačice u pekari, poslodavca ne zanima to što ste predavali grafički dizajn na tribini ili brali maline u berbi. Ukoliko smatrate da sve ono što ste radili u životu treba da navedete, uradite to taksativno, samo nabrojte. Skoncentrišite se na ono što poslodavca zanima, stavite se u njegove/njene cipele. Poslovna biografija bi idealno trebalo da bude dugačka jednu kucanu stranu A4 formata, može da se „progleda kroz prste“ i do dve strane, ali već postoji šansa da Vam toliko dugačku biografiju neće čitati. Font ne bi trebalo da bude manji od 11, ali ni veći od 14. Idealno je da kucate fontom veličine 11 ili 12, ćirilicom ili latinicom sa srpskim slovima (ne postoji dj, srpsko slovo je đ), ne kucajte velikim slovima tekst (to se smatra vikanjem) i ne koristite opcije podebljanja ili podvlačenja bespotrebno.
O sadržini kvalitetne poslovne biografije u sledećem članku.
Projekat je finansiran sredstvima Evropske unije i kofinansiran sredstvima Vlade Republike Srbije, a sprovode ga Beogradski centar za ljudska prava, Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS), Nacionalna asocijacija praktičara i praktičarki omladinskog rada (NAPOR) i Empirija.