Nastavljamo priču o tome kako napisati poslovnu biografiju koja će Vas razlikovati od mnoštva drugih kandidata/kinja za posao ili stručnu praksu gde konkurišete. Pre čitanja ovog članka, ukoliko već niste, pročitajte naš članak o tome kakva je forma uspešnog CV-ja. Podsećamo, vrlo je važno, poslovna biografija se prilagođava svakom pojedinačnom konkursu i ne bi trebalo da bude duža od jedne (ili maksimalno dve) strane.
Lične informacije: Pored, ili neposredno ispod Vaše fotografije, napišite nekoliko osnovnih biografskih podataka o sebi (ime i prezime, godište, adresu, broj telefona/imejl adresu i sl.).
Obrazovanje: U ovom delu možete izabrati da li ćete pisati sve svoje obrazovanje, ili ćete odabrati ono što je relevantno za konkurs gde se prijavljujete. Naša preporuka je ovo drugo. Dešavalo se u praksi više puta da je kandidat/inja odbijen/a zbog „viška škole“. Možda Vam to deluje nestvarno, ali je to vrlo čest slučaj. Kada smo pitali poslodavce zašto odbijaju kandidate/kinje koji su obrazovani/e više nego što je njima potrebno za posao koji su oglasili/e, odgovori su bili različiti. Poslodavci ne žele takve kandidate, jer su ubeđeni/e da će se kod njih malo zadržati, da neće biti produktivni/e na nivou na kom to poslodavac zahteva i sl. Ako je neko završio npr. fakultet, a prijavljuje se za posao koji može da obavlja sa srednjom školom, poslodavci misle da će uzaludno trošiti svoje resurse na njega, te da će ih on/ona brzo napustiti u potrazi za novim i boljim poslom. Međutim, vrlo je bitno da u obrazovanje stavite sve ono što Vas preporučuje za posao na koji konkurišete, bez obzira da li je formalno ili neformalno. Nekada će neki seminar, praksa ili neko slično neformalno stečeno obrazovanje više značiti poslodavcu od diplome fakulteta koju ste stekli formalnim načinom školovanja.
Radno iskustvo: Što se radnog iskustva tiče, slično je kao sa obrazovanjem. Dakle, ako se prijavljujete za posao pekara/ke npr., nepotrebno je navoditi iskustvo koje imate kao npr. edukator/ka na obukama neformalnog obrazovanja, jer Vam se može desiti isto što i kad navedete „višak obrazovanja“ – da poslodavac pomisli kako ste „suviše dobar/ra kandidat/kinja za ovaj posao“ i eliminiše vas iz dalje selekcije. Vrlo je važno da u radno iskustvo pišete sve svoje iskustvo na poslovima koji su relevantni za posao na koji se prijavljujete, bilo da ste ih radili volonterski ili ste bili plaćeni za te poslove. Dešava se vrlo često da Vam npr. volontiranje u nevladinim organizacijama ili Crvenom krstu može biti odlična referenca za neki posao, a uvek možete potražiti i neki dokaz o obavljenoj volonterskoj praksi ili preporuku, jer to organizacije civilnog društva vrlo rado daju svojim volonterima/kama.
Lične, poslovne, socijalne, umetničke i sl. sposobnosti i kompetencije: U ovom delu poslovne biografije pisaćete o tome koliko stranih jezika poznajete i na kom nivou je Vaše znanje (osnovni, srednji ili napredni), koje informatičke programe ste savladali i na kom nivou je Vaša informatička pismenost. Moderna vremena promenila su ovaj deo poslovne biografije, te vrlo malo poslodavaca i dalje zahteva sertifikate i diplome, dovoljno je samo da popunite ovaj deo samoprocenjivanjem, a oni će Vas kasnije testirati i proveriti da li ste govorili istinu. Dakle, ukoliko mislite da znate engleski na npr. B1 novou, slobodno ocenite sebe tako, ne treba Vam diploma škole stranih jezika da tu Vašu tvrdnju dokažete. Isto je i sa informatičkom pismenošću.
Napišite obavezno par teza/rečenica o tome kakva ste Vi osoba. Lepo izgleda u biografiji kada pročitate za nekoga da je npr. timski igrač, da je ambiciozan, tolerantan, spreman na saradnju i usavršavanje ili nešto sl. Nemojte preterivati, a ni lagati, jer npr. ako napišete da volite da radite sa ljudima, a posle mesec dana na novom poslu počnete da „ujedate“ te iste ljude, dobićete/daćete otkaz i nećete dobiti preporuku bivšeg poslodavca za buduće zaposlenje, a preporuke su vrlo važan, ako ne i najvažniji deo poslovne biografije kada je u pitanju unapređenje.
Na kraju, obavezno uz poslovnu biografiju poslodavcu pošaljite i motivaciono pismo, a o tome kako se ono piše, pročitajte u našem narednom članku.
Udruženje „Okular“ realizuje projekat „Naša zajednica, naša budućnost – Ka većoj zapošljivosti mladih“. Projekat je finansiran sredstvima Evropske unije i kofinansiran sredstvima Vlade Republike Srbije, a sprovode ga Beogradski centar za ljudska prava, Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS), Nacionalna asocijacija praktičara i praktičarki omladinskog rada (NAPOR) i Empirija.