Sećate li se, kako smo svi kao mali, mislili da u školi možeš da prođeš dobro samo ako učiš i ako si uporan? Hah, da, sada nam se svest o tome potpuno promenila. Korupcija u obrazovnim ustanovama je veoma česta pojava, bio to buket ruža i čokolada, ili poveća suma novca.
Verujem da su mnogi od nas već u osnovnoj školi bili svedoci korupcije. Bar stotinak puta mogla sam da vidim i primetim da je neki nastavnik dosta blizak s određenim učenikom, te i da ga tretira na drugačiji način od ostalih. Takođe, neretko sam viđala nastavnice koje nose ogromne bukete cveća, čokolade, bombonjere ili parfeme. Tada, za to nisu bila kriva deca, već roditelji.
Korupcija svakako ima veze sa vaspitanjem. Ukoliko dete ima lošu ocenu iz nekog predmeta, roditelj bi trebalo da pomogne detetu pri učenju, a ne da kupuje poklone za nastavnice da bi dete izvuklo bolju ocenu, bez imalo truda. Koliko god to glupo zvučalo, cilj obrazovanja nije imati što bolje ocene, već da mi za sebe naučimo nešto što će nam značiti za ubuduće, za posao ili za život.
Do skoro, ni ja sama nisam verovala u to, ali istina je. Svojim očima sam videla kako učenik donosi skup parfem i čokoladu nastavnici, da bi mu popravila ocenu sa jedinice na dvojku. Naravno da, koliko god se ostali roditelji i dece bunili zbog toga, to ne prestaje.
Tokom srednje škole, ništa se značajno nije promenilo. Sve je to prisutno i dalje. Čula sam da se u nekim srednjim školama dešavalo i to da učenik da novac profesoru, da ne bi išao na polaganje u avgustu, ili da popravi jedinicu na polugođu. Nisam bila svedok toga, ali, iskreno, verujem da je istina.
A sada, fakulteti. S obzirom da nisam još uvek došla do fakulteta, neću moći da pričam iz svog iskustva, ali znam dosta istinitih priča o korupciji na fakultetima. Na jednom fakultetu u Kragujevcu, kada su studenti prve godine došli na prvo predavanje iz jednog predmeta, profesor im je pre svega rekao:,,Ako ne znate, kod koleginice M.N. cene ocena se kreću od 600 evra.” Studenti su bili u šoku zato što je profesor to izgovorio kao da je, na tom fakultetu, dobar dan. Mada, to na tom fakultetu, nije bilo ništa neuobičajeno.
Verujem da je većina čula za ,,Aferu indeks” , korupcionašku aferu za koju je čula cela Srbija. 16 profesora tog fakulteta osuđeno je za višegodišnje primanje mita. Šta onda da očekujemo od ostalih fakulteta, od onih gde se vest još uvek nije proširila, već se to radi u tajnosti?
To ne mora da bude samo mito u obliku novca, bilo je i mnogo drugih načina da se dodje do šestice, makar. Rakija ili drva, što se kaže, domaćinski. Dešavalo se, takođe, da student ne želi da da mito, ali bude na neki način primoran. Profesor jednostavno ne želi da mu da prolaznu ocenu koliko god on znao i učio, ili izmišlja neke razloge da bi ga oborio. Bilo je i slučajeva gde je dobar student studirao više od 5 godina, samo zbog tog jednog profesora koji nije želeo da ga pusti bez određene sume novca.
Sada kad čujemo za tako nešto, nama je to postalo normalno, deo svakodnevnice. Nekad mi stvarno dođe da se zapitam koliko vredi naše obrazovanje, budući da smo već uvideli da se sve može kupiti novcem, obrazovanje, zdravlje, radno mesto. Ali ne bi trebalo da bude tako. Ukoliko ne možemo da iskorenimo korupciju, možemo se bar boriti protiv nje!
J.J.