Kako bi se roba našla na rafovima i bila dostupna kupcima, mora proći put od fabrike do prodavnica. Nebitno da li su to prodavnice kozmetike, super marketi, robne kuće, itd. moraju se obaviti sastanci i ugovoriti celokupan proces. Možemo videti da su u ovom procesu ljudi stalno u kontaktu, što vrlo glatko pravi prostora da se korupcija provuče.
Menadžer prodaje E.K. na jednom od sastanaka je sa dobavljačima dobila ponudu da primi mito i ubaci njihov proizvod u trgovinski lanac prodavnica. Nemamo podatak o kojoj se cifri radi, niti o kom proizvodu je reč, ali, svakako, znamo da koji god da je proizvod u pitanju, nećemo ga videti na rafovima lanca drogerija.
E.K. je odbila mito i rekla da ona tako ne posluje, što bi trebalo biti na primer svim radnicima koji su učestvovali u krivičnom delu korupcije na ovaj, sličan ili drugačiji način. Mislim da njen poslodavac treba biti ponosan na svoje radnike koji ne dozvoljavaju da se korupcija sakrije u senci “kvalitetnog” rada.
Zanimljivo je to što bi ubacivanje novog proizvoda u lanac prodaje bilo odlično rešenje za obe strane. Dobavljač bi ispunio svoj zadatak, E.K. bi imala “veću platu” ovog meseca a lanac trgovina imao još jedan artikal da ponudi kupcima, no na sreću je ova menadžerka odgovorna i savesna te nije dozvolila da se krug korupcije proširi. Proizvod nije bio dovoljno kvalitetan i već je bio odbijen po proceduri, ali su njegovi vlasnici želeli da ga ubace u prodaju na mala vrata.
Ovde možemo primetiti da igranje na “sigurnu kartu” nije zapravo ni malo siguran način za dobijanje onoga što želimo niti je dobra odluka. Time što je trgovac želeo da podmiti menadžerku, samo je još više smanjio šanse da ostvari svoj cilj.
Možete li zamisliti da dođete na kasu i da vam kasirka traži mito da bi obavila svoj posao? Baš iz tog razloga: prepoznaj, prijavi i pobedi! Ne dozvolite da se korupcija tretira kao javna tajna.
M.S.