April 2013. godine, ne sećam se tačnog datuma, ali znam da je tog dana sunce pržilo kao da je leto uveliko počelo. Probudila sam se tog jutra i dan je počeo kao i svaki drugi. Skuvala sam sebi kafu i kako je apsolventska kolokvijumska nedelja uspešno bila završena, a situacija sa roditeljima nikada gora, odlučila sam da se ne vraćam kući i da pokušam da nađem neki posao kako bih bar sebi obezbedila džeparac.
To jutro mi je prošlo tako što sam bezuspešno gledala oglase za posao, ali se nijedan nije uklapao u ono što sam zamislila, kraće radno vreme i ne mnogo obaveza. Zatvorila sam sve internet stranice i pozvala druga da odemo do grada i uživamo u lepom vremenu.
Našli smo se i rešili da obilazimo radnje i iskoristimo sezonska sniženja. Mislim da mi je kao i uvek sve bilo potrebno, iako sam imala svega dovoljno. Kako je popodne uveliko odmicalo, rastali smo se a ja sam otišla na ručak.
Narednih dana telefon mi je neprestano zvonio, majka, otac, baba, brat, situacija kod kuće bila je i gora nego što sam mislila. Pritisak je bio veliki, iako sam se pravila da me to i ne pogađa.
Pažnju sam usmerila ka društvenim mrežama u nadi da ću jednog dana postati uticajna influenserka ne nadajući se poruci tada uticajnog političara. Bilo je jutro. Skuvala sam kafu, sela, upalila telefon i na instagramu ugledala poruku: zašto ne spavaš? Već je kasno, poslata je još u toku noći. Ime i prezime su me zaprepastili u trenutku, čoveka sam znala sa televizije, bio je u jednoj od uticajnih stranaka i bio je poznat, ali sam pomislila da je lažan profil. Kada sam proverila i videla da nije, osećaj je bio neopisiv. Ne znam da li sam bila srećna ili zbunjena što baš meni piše, ali odgovorila sam. Nakon par sati stigao je odgovor i krenula je konverzacija.
Nakon par nedelja, dogovorili smo se da se upoznamo, želela sam to i pre, ali on nije mogao zbog obaveza. Pozvao me je u Narodnu skupštinu Srbije, želeo je da me sprovede i da pokaže valjda koliko je bitan. Ovaj poziv me je potpuno iznenadio i nisam verovala da ću stvarno tamo otići, ja nisam narodni poslanik, šta ću tamo.
Ipak, spremila sam se i otišla. Sedela sam u nekoj prostoriji za druženje i kafu. Bilo je mnogo ljudi, a ja sam sedela sa njegovim prijateljem, bar se tako predstavio. Došao je i on, seo i odmah se pravdao kako za pola sata mora već da ide. Rekla sam mu da želim posao, pričala o sebi, porodici, fakultetu, shvatila sam to kao radni sastanak. Rekao je da će mi pomoći, da zna ljude kod kojih mogu da radim i uskladim svoje obaveze.
Ubrzo je otišao, a nakon desetak minuta i ja. Prošlo je od tada više od nedelju dana kada sam od njega dobila poziv da pođem sa njim na partnersku večeru i rekao da ću tamo upoznati ljude kod kojih mogu i da radim. Prihvatila sam i otišla. Bilo je muško društvo, jedna devojka i ja. Veče je krenulo prijatno ali se uz alkohol atmosfera otrgla kontroli. Prišao mi je njegov prijatelj sa kojim sam krenula da komuniciram, rekao mi je da je čuo da želim da radim, odgovorila sam potvrdno, ponudio mi je posao i uslove koji su meni bili idealni. Nakon pola sata, prišao mi je političar sa kojim sam došla i rekao da treba da počastim kolege zbog posla, pa da biram da li kod mene ili kod njih. Uplašila sam se i samo odgovorila osmehom. Shvatila sam da moram što pre kući, tako da sam se pravdala da me stomak užasno boli. Nakon nekog vremena pozvala sam taksi i rekla kako hitno moram da idem. Gledali su me zaprepašćeno, pokušavajući da me ubede da je najbolje da ostanem i da ne znam šta propuštam. Pozvala sam taksi i otišla. Nikada više nisam dobila nijednu poruku, a ni poziv od političara.
Završila sam fakultet kao dete razvedenih roditelja. Danas sam zaposlena i majka devojčice od tri godine.
M.S.