Opšte je poznato da se u mnogim lokalnim zajednicama prati i daje na značaju to u kojoj ste političkoj stranci da biste mogli da dobijete posao, na primer. Tu, takođe, imamo i nesporazume, otpuštanja i mnoge druge primere. Znači – nemamo pravo na svoje mišljenje i na svoj lični izbor. Da, to jeste korupcija. Svi znamo da su tu prisutna i neka obećanja ili mito da bi se ljudi prebacili iz jedne partije u drugu. Ali, ono što možda niste znali, jeste da toga ima i na fakultetima. Kako?
Znamo da na fakultetima vlada jedan oblik političkog organizovanja, sličan onom političkom na državnom nivou. Svaki fakultet ima svoj parlament na kome se donose odluke važne za rad i poslovanje fakulteta, uslove studiranja, školarine i sva ostala pitanja koja se tiču studenata i njihovog studiranja. Samim tim što postoji parlament postoje i fakultetske ,,stranke”, odnosno organizacije, koje se bore za svoje mesto u parlamentu kako bi nametnule svoje mišljenje i svoju politiku. Svake četiri godine, kao i u državi za skupštinu ili predsednika, održavaju se izbori za predstavnike studentskih parlamenta.
Na fakultetu moje sestre desilo se nekoliko jako neprijatnih situacija. S obzirom na to da i van fakulteta svaki profesor ima svoje političko opredeljenje, tako ima i u sklopu samog fakulteta. Tačnije, neki profesori su i sami osnivači pojedinih fakultetskih organizacija, dok su drugi samo na neki način privrženi određenoj stranci. Profesori nekim svojim ponašanjem indirektno pokazuju da možete imati nekih problema pri polaganju ispita iz njihovog predmeta ukoliko se ne slažu sa vašim odabirom stranke na fakultetu, pa samim tim i sa vašim mišljenjem.
Za jednog dečka M.O., sa fakulteta moje sestre, profesor je saznao u kojoj je stranci, protivničkoj jelte, te je polaganje usmenog dela ispita prošlo drugačije. Profesor je dečka ispitao celu knjigu, od korice do korice, a to je trajalo dobrih sat vremena. Znao je apsolutno sve, ipak nije dobio desetku. Očekivano? Dobio je devetku, uz obrazloženje da se knjiga ne uči napamet. M.O. se nakon nekog vremena ispisao sa tog fakulteta i upisao je drugi. Mislim da bismo svi pobesneli.
Ima mnogo primera za ovakve slučajeve korupcije, gde profesori trguju svojim uticajem i primoravaju studente da budu u njihovom političkom timu na fakultetima. Na žalost, među studentima postoji i određeni strah da se pridruže nekoj oragizaciji, koliko god to jako želeli, jer se boje toga da neće moći da polože predmet kod određenog profesora i da će nakon toga uslediti ceo niz novih problema. To nije u redu. Svako treba da ima pravo da ima svoje mišljenje i da se bori za to. Korupcija nam na neki način to ne dozvoljava.
Zato – ustani protiv korupcije, prijavi je i pobedi.
Budite slobodni da nam pišete na mejl okularcicevac@gmail.com.
Blog je nastao u projektu Nije OK – prepoznaj, prijavi, pobedi korupciju, uz podršku CRTE, a u okviru inicijative „Građani imaju moć“.
J.J.