Kao društvena pojava duboko ukorenjena u ljudskoj svesti, korupcija se pominje otkad postoji društvo. Korupcija je okarakterisana kao ljudska „osobina“, nemoguće ju je iskoreniti, već se treba boriti protiv nje!
Priroda čoveka je takva da on ima potrebu da se za određenu pomoć „zahvali“ na adekvatan način. Taj “adekvatan način” obično predstavlja davanje mita. Zbog neznanja o štetnosti korupcije i davanju mita kao poklona “jer to tako treba” dolazi do stvaranja velikog lanca korupcije.
Sa korupcijom se možemo sresti u bilo kojoj javnoj službi, državnim i privatnim preduzećima, zdravstvenim ustanovama, prosveti,….. Da bi se ljudi što bolje informisali o korupciji i njenim dejstvima na društvenu zajednicu potrebno je da pronađu odgovarajući lek. Jedan od lekova predstavljaju mediji.
Formiranje stavova u društvu najviše se odvija kroz medije i njihovo delovanje. Građani se prilagođavaju uticaju medija. Javni servis bi trebalo da podiže svest ljudi o otkrivanju, suzbijanju i razjašnjavanju pojma korupcije. Kako bi došlo do otkrivanja same korupcije najznačajnije je da novinari budu slobodni u izboru prikupljanja podataka koje će prezentovati javnosti. Bitno je da društvo bude što otvorenije kako bi se došlo do više tačnih informacija o radu organizacija koje pripadaju javnom sektoru.
Što ima više korupcije, mediji su manje slobodni. Trebalo bi obezbediti veću sigurnost za slobodne novinare. Da bi građani znali šta je dobro, a šta loše, potrebno je inkriminisati sva ponašanja koja predstavljaju neki vid korupcije.
Uloga medija u suzbijanju korupcije ogleda se kroz razne reklame koje mogu da upućuju na slučajeve korupcije koji se odvijaju u našoj državi.
Da bi došlo do efikasne prevencije, mora se podići svest građanima o tome šta je korupcija i kakve posledice ostavlja na društvo. Kroz određene statističke podatke i istraživanja trebalo bi utvrditi štetnost same korupcije i u kolikim razmerama utiče loše na građane i državu.
Zadatak medija jeste da iz mnoštva podataka koje dobijaju od istraživačkih novinara izvrše selekciju. Oni razdvajaju bitno od nebitnog, i na osnovu tih podataka informišu ljude o stanju u njihovom društvu.
Do širenja korupcije dolazi kada su državne institucije slabe i kada je ekonomska politika slabo razvijena ili nerazvijena. Putem medija treba uticati na građane da od pasivnih posmatrača postanu aktivni učesnici u borbi protiv korupcije!
Društvo kao celina na svojoj koži oseća troškove korupcije. Ukoliko dolazi do stvaranja nezainteresovanosti ili apatije kod društva, lanci korupcije se šire i počinju da “cvetaju”.
Reci NE korupciji!
A.P.