PUT IZLASKA IZ NEET STATUSA I PRVO ZAPOSLENjE

Stefan Maksimović iz Ćićevca dobio je ugovor o radu u Udruženju „Okular“ od oktobra meseca . Pre upoznavanja udruženja „Okular“ bio je u NEET statusu, tj. nije bio zaposlen, nije bio u procesu treninga, tj. neformalne edukacije, a formalno obrazovanje se odužilo više od očekivanog.

Rođen je 1993. godine i živi u Ćićevcu sa porodicom, gde je i završio srednju školu. Po zanimanju je ekonomista, apsolvent na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu. Nakon odslušanih predavanja na četvrtoj godini fakulteta, vratio se u Ćićevac i kaže da su mu svi dani bili isti, dok nije upoznao “Okular”. Pre zaposlenja bio je volonter udruženja dve godine.

U udruženju obavlja poslove omladinskog radnika i administrativnog asistenta. Zadužen je za rad “Inkluzivne kuće za decu i mlade” u Ćićevcu. Uključen je u sprovođenje brojnih projekata koji se tiču zaštite dece i mladih, socijalne inkluzije i ravnopravnosti. Neke od njih je i sam osmislio. Kaže da voli rad sa decom i mladima i u tom radu prepoznaje svoj najveći psihološki napredak. “Odatle proizilaze moje najbitnije lekcije, kroz koje spoznajem zahvalnost i to koliko je čoveku malo potrebno za sreću.” – ističe Stefan.

Kako je došlo do toga da dobiješ ovaj posao?

Stefan: “Volontoranje u Okularu omogućilo mi je da usavršim svoje znaje i kompetencije, kako kroz rad sa decom, tako i učestvovanjem na brojnim radionicama i seminarima. Pomoglo mi je i da povećam svoje samopouzdanje i otkrijem veštine i sposobnosti kojih ranije i nisam bio svestan ili ih nisam smatrao naročito korisnim. Postajao sam sve samostalniji u radu i počeo da i sam osmišljavam aktivnosti i projekte. Tome su stalno doprinosile omladinske radnice “Okulara” koje  su sa puno profesionalnosti i posvećenosti pružale svu pomoć i podršku koja mi je bila potrebna.

Shvatio sam da je ovo posao koji želim da radim i da svoje vreme i svu pažnju posvetim deci i mladima kako bismo zajedno rešavali ili umanjivali različite problem sa kojima se suočavamo u našem okruženju.

Dobijanje institucijalnog ACT granta  “Okularu” je otvorilo mogućnost za otvaranje prvog radnog mesta, a meni da svoju želju pretvorim u realnost.”

Zašto si počeo da volontiraš u udruženju?

Stefan: “U trenutku kada sam krenuo da se bavim aktivizmom i volonterizmom nisam verovao u sebe i svoje mogućnosti. Kao volonter, nisam ni zamišljao da ću se jednog dana zaposliti. Smatrao sam da ću volontiranjem utrošiti slobodno vreme, učiniti neka dobra dela i u najboljem slučaju obogatiti malo svoj CV. Tada nisam poznavao način rada organizacija civilnog društva, niti ko se sve tu i na koji način može zaposliti.

Danas znam da su mogućnosti za zapošljavanje kroz civilni sektor jako velike i znam da je “Okular” na samom početku svog razvoja ali jako dobrom početku, rekao bih!”

Kako si čuo za Okular?

Stefan: “U vreme pre nego što sam počeo volontiranje, bio sam korisnik jedne od usluga Centra za socijalni rad. Kroz stalnu komunikaciju sa jednom od osnivačica udruženja, koja radi u Centru za socijalni rad, zainteresovao sam se za aktivnosti koje udruženje pruža.

Prva moja volonterska misija bila je sa “Osmehom na dar”, organizacijom sa kojom “Okular” sarađuje, a gde sam zajedno sa jednom volonterkom u udruženju putovao po južnoj Srbiji i delio paketiće deci čije porodice nisu mogle to da priušte. Od tada gajim veliku ljubav prema humanosti i želji da pomognem onima kojima je to najpotrebnije.”

Šta ti je predstavljalo najveće strahove / izazove na početku volontiranja?

Stefan: “Najveći strah mi je predstavljalo to da li ću biti prihvaćen od stane dece i mladih, kao i to da li ću na odgovarajući način da razumem njihove potrebe. Takođe, izazovno je bilo i prvo iskustvo samostalnog odlaska na seminar, na nepoznato mesto i među nepoznate ljude.

Sada shvatam da su to uobičajene bojazni svake mlade osobe koja treba da se suoči sa jednim novim iskustvom. Na sreću, sva iskustva u civilnom sektoru su jako lepa jer se o svakoj osobi mnogo brine. Vrlo je lako otkloniti strahove, koji su, zapravo, potpuno neosnovani.

Brzo sam shvatio da civilni sektor pruža  velike mogućnosti za ispoljavanje različitosti, svojih dobrih i lošijih strana, da su uvek prisutni tolerancija, podrška i prihvatanje, kao i da je učenje obostrano.”

Da li postoje razlike u načinu na koji si gledao na sebe i svoj život u periodu kada si bio u NEET statusu i sada? Možeš li da nam opišeš.

Stefan: “Prva razlika je u broju prilika i mogućnosti koje sam video tada i sada. Postoji i razlika  u gledanju na sebe samog.

Kao mlada osoba u NEET statusu osećao sam se na neki način zaglavljeno. Imao sam dosta slobodnog vremena, ali su mi dani bili vrlo slični. Nisam video mogućnosti da se nešto desi, a još manje da ja budem učesnik tog dešavanja, naročito imajući u vidu da živimo u malom mestu koje je inače siromašno sadržajima i ponudama.

Sada sam ja jedna od osoba koje kreiraju sadržaje koji nedostaju i stvara prilike za sebe, ali i za druge mlade. Moj CV je svakim danom bogatiji, kao i moja mreža poznanstava. “

Da li pored zaposlenja, postoji još nešto što si volontiranjem dobio?

Stefan: “Prvenstveno, dobio sam nova znanja i veštine, kao i nova poznanstva i prijatelje iz različitih sfera. Dobio sam prilike da besplatno putujem, obilazim nova mesta i družim se sa zanimljivim mladim osobama. Naučio sam kako da svoje ideje predstavim, dobijem potrebnu podršku i sprovedem ih u delo. Usavršio sam komunikaciju i veštine javnog nastupa, oslobodio se treme i postao samouvereniji u sebe.”

Šta bi preporučio mladim osobama koje se nalaze u NEET situaciji?

Stefan: “Mladim osobama bih preporučio da veruju u sebe, da se aktiviraju i bave volonterizmom. Verujem da je svako dobar u određenoj sferi i da u civilnom sektoru vrlo brzo može pronaći način da iskaže svoje potencijale. Organizacije civilnog društva predstavljaju bezbedno okruženje da istražuju sebe i svoja znanja, da eksperimentišu, otkriju ko su zaista i šta vole da rade.

Život je kratak za čekanje!”