Nisam sa sportom na ti, trenirala sam kratko, ali nikad nisam bila onaj tip koji prati fudbalske utakmice, košarku, pa ni Novaka u tenisu. Iako je tako, neke informacije o sportu svakodnevno dolaze do mene, htela ja to ili ne. Moja porodica, prijatelji, komšije non-stop pričaju o sportu, ali i o nekim situacijama koje su bile nedozvoljene i nezakonite, a ipak su se dogodile. Da, to su primeri korupcije. Nekad se primeri o korupciji u sportu vešto kriju od očiju javnosti, ali neke situacije i dogovori budu veoma očigledni. O korupciji u sportu se manje piše i priča u odnosu na korupciju u nekim drugim sferama. Bar vidim da je tako u Srbiji.
Iako je nameštanje utakmica staro koliko i fudbal, nekada se bavljenje sportom uglavnom povezivalo sa hobijem i zabavom, dok se sada sve svodi na zaradu i popularnost. Svi smo svesni koliko novca zarađuju poznati fudbaleri, košarkaši ili teniseri. Velika količina novca donosi i mnogo problema. Od pojave kladionica sve češće se sumnja u svaki rezultat. Sada oni slabiji timovi jednostavno ne smeju da pobede, jer se odmah sumnja u nameštanje, čime se gubi ona draž koju je sport donosio. Bogati klubovi su sve bogatiji, a oni siromašni sve siromašniji, pošto se sredstva od međunarodnih sportskih organizacija, a posebno od reklama i sponzora, nepravilno dele. One najpoznatije klubove pokupovali su arapski šeici, i ostali svetski mulltimilioneri, pa oni više nemaju motiv da igraju protiv klubova iz siromašnih zemalja.
Drugi problem je uticaj na sudije, koji takođe imaju oni bogatiji. Veliki problem su i transferi poznatih sportista, u čemu je fudbal najzastupljeniji, jer su tu okreće najviše novca. Pojavili su se menadžeri, koji poput modernih robovlasnika prodaju i kupuju igrače, a pritom ostvaruju ogroman profit, u vidu procenata. Klubovi, ne retko, imaju dogovor sa određenim menadžerima koji potpisuju ugovore sa sportistima i imaju ekskluzivno pravo na njihovu prodaju. Cifre su u milionima evra i dolara, a često se dešava da u tim kupoprodajnim ugovorima deo novca ‘’nestane’’ bez traga.
Često se srećemo sa situacijama u kojima neki dobar igrač sedi na klupi, dok neko, ko i nije preterano talentovan, igra. Ja znam jedan dobar primer za to, iz komšiluka. Moj školski drug T.I., iako je bio maestralan, dugo je trenirao i bio je veliki potencijal, presedeo je celu sezonu na klupi u lokalnom fudbalskom klubu. Zašto? Zato što je bilo potrebno napraviti mesta za sina jednog od lokalnih funkcionera S.P. Igrači su se bunili, jer su znali da lokalni derbi neće proći kako treba. Čak su i ljudi sa tribina na samoj utakmici dobacivali kako treneru taj potez nije bio pametan, da ne sme u sred utakmice koju vode da počne da se brani i da umesto napadača uvede zadnjeg veznog. Bilo je i psovki. Trener za to nije mario. S obzirom da je njegov klub odavno grcao u dugovima, dogovor je bio da ubaci tatinog sina da im ne bi iz opštine ukinuli finansiranje kluba. Plan je bio da tatin sin bude junak utakmice, a da 1:0 bude konačni rezultat. Međutim, to se izjalovilo i gosti su preokrenuli, a naš tim izgubio 1:2. Da sve ne bude tako crno, funkcioner je održao obećanje i klub se spasio dugovanja. Moj drug je otišao na Kipar, tamo igra fudbal, i to odlično, a tatin sin se još uvek ovde bavi fudbalom. Sada igra u jednom od najboljih srpskih fudbalskih klubova, na isti način kao što je igrao ovde, preko različitih vrsta „dogovora“.
J.J.