Veliki broj građana u korupcione poslove ulazi zbog javnih nabavki. Javna nabavka predstavlja pribavljanje dobara, usluga ili izvođenja radova od strane državnih organa, organizacija, ustanova ili drugih pravnih lica. Ona ne sme biti oblikovana sa namerom izbegavanja primene Zakona o javnim nabavkama. Zbog zaobilaženja zakona, korupcija se često sreće u procesu javnih nabavki i tendera.
Država raspisuje javni poziv za prikupljanje ponuda (tender). On predstavlja javnu potrebu za prikupljanjem ponuda za nabavku određene robe, stvari ili usluge od pravnih lica. Javni poziv se oblikuje prema zakonu kako bi bio pogodan za objavljivanje. Najčešće se objavljuje u štampanim medijima. Naručilac je obavezan da postupa na ekonomičan i pravičan način i da obezbedi jednak položaj svih učesnika na tenderu. Niko nikog ne može diskriminisati i isključiti zbog pola, rase, veroispovesti, političke pripadnosti i sl.
Postoji više korupcionih tehnika na osnovu kojih akteri korupcije ostvaruju svoj cilj u ovom procesu. Dolazi do obrta velike količine novca, koji se kasnije koristi za ponovno podmićivanje. Za neke tendere se odmah zna ko ih dobija, a za neke postoje određene “greške” koje su nameštene.
Najčešći primer korupcije u domenu javnih nabavki jeste onaj gde se tenderska procedura i dokumentacija prilagođava onom ponuđaču sa kojim je već postignut sporazum, dok se ostali potencijalni ponuđači izbacuju iz igre. Najbolja ponuda nije ona koja je najefikasnija, najekonomičnija ili jednostavno najbolja već ona za čije odobrenje se izdvoji najveća količina novca od strane onoga ko se javi na tender. Neki od političara su povezani sa ljudima koji prate i pišu pozive za javnu nabavku i na osnovu zloupotrebe političkog položaja njihovi prijatelji ili članovi porodice dobiju taj tender, naravno uz odgovarajuću novčanu naknadu ili nešto drugo.
Nameštanje javnih nabavki se odvija i kroz selektivno dostavljanje informacija potrebnih za pravilno sastavljanje ponude. Informacije od ključnog značaja za dobijanje tendera i sklapanje sporazuma se dostavljaju samo pravnom licu koje je dalo mito, dok se površne i nedovoljne informacije daju ostalim kandidatima.
Prilikom raspisivanja javnog poziva može se staviti jako kratak rok pisanja i predaje ponude. To je znak da su prste umešali ponuđači koji su dali mito ili donosioci odluka kako bi namestili tender nekom svom rođaku, prijatelju ili uopšte nekom ko im je blizak. Ovaj način nameštanja i uzimanja novca na brzinu opravdava se hitnošću nabavke te robe ili usluge. Moguć način zbunjivanja ponuđača proizvoda ili usluge jeste unošenje namernih grešaka u tenderskom zahtevu. Mnogi ljudi koji šalju ponude, kada pročitaju uslove, shvate da ne zadovoljavaju sve kriterijume i zbog toga odustanu ili budu odbijeni. Međutim, iza tih namernih grešaka stoji neko ko je plaćen da napravi takve greške a da se pritom one ne prepoznaju.
Pre nekoliko dana o ovakvom jednom tenderu pričao mi je kum iz Nemačke. Bila sam potpuno zbunjena da korupcija i tamo postoji. Smatrala sam da je to pojava koja karakteriše samo slabo razvijene i zemlje koje imaju problem sa demokratijom. Ispostavilo se da nisam u pravu.
Ukoliko učestvujete na nekom tenderu, postarajte se da vi ili neko vaš prisustvuje otvaranju svih ponuda. Ako ste dali najnižu ponudu, trebalo bi da to onemogući potencijalnu zloupotrebu tenderske dokumentacije. Niko ne može znati šta vi nudite, ako ponudu odnesete nekoliko minuta pre nego ona bude zvanično javno otvorena.
Dešava se da na tenderu niko ne ispuni propisane zahteve i onda se on poništava. Raspisuje se novi tender gde opet možete učestvovati. Ukoliko posumnjate na korupciju, jer je npr. prijatelj ili rođak nekog lokalnog funkcionera dobio na tenderu, zatražite uvid u tendersku dokumentaciju.
Za pomoć u prijavljivanju nedozvoljenih radnji u procesu javnih nabavki pišite našem pravniku na okularcicevac@gmail.com. Aktivirajte se, moguće je suprotstaviti se korupciji i napraviti mali, ali korak ka boljem društvu u ovoj zemlji.
A.P.