Vaspitanje je mnogo važno, često i najvažnije u određivanju vas kao odrasle osobe. Pod vaspitanjem ne podrazumevam da vam roditelji „sole pamet“ receptima za ponašanje niti da vam nužno neki moralni autoritet mora biti uzor u životu. Vaspitavamo se svuda, u porodici, školi, na ulici, u kafani. Ključno za rešavanje jednog od najvažnijih problema današnjice jeste upravo vaspitanje.
Sa korupcijom sam se srela licem u lice kada sam imala 18 godina. Sigurno je bilo i ranije oko mene, ali me je uvek zanimalo da gledam svoje i budem ja ispravna, a ne kakvi su drugi, pa je nisam primećivala.
Čim sam postala punoletna, rešila sam da se ozbiljno bavim politikom. Trajalo je mnogo kratko, nepune dve godine i, očigledno je, nisam postala slavna političarka. Prirodno je tada bilo da sam izabrala SPO, kao i moj tata, rasla sam uz „Studio B“ i išla na mitinge sa roditeljima. Bila sam baš kao mala Milica iz „Otvorenih vrata“. Čak sam završila i neku političku školu, čijeg se i imena sećam: „Od A do Š“. Tamo me je zapazio neki „funkcioner“ DSS-a i, pošto je SPO bio u opoziciji, a DSS na vlasti (u nekoj koaliciji) ponudio mi je da „preletim“ kod njih i dobijem neku funkciju u stranci, ne sećam se koju. Ne znam ni ko je bio čovek, bilo je pre „samo“ 20 godina, ali se sećam da sam ga zgroženo odbila, da sam mu rekla da treba da „se stidi što mi tako nešto nudi jer se sigurno za tu poziciju neko u DSS-u mučio i mnogo godina dokazivao“. Kad sam to prenela roditeljima, otac je bio ponosan što sam tako reagovala, a majka mi je rekla da je to što mi se desilo normalno i da, ukoliko želim da napredujem u životu, to treba da uradim preko neke stranke. Doduše, dodala je i to da ona nikad nije bila član Saveza komunista, a da je posao uvek birala, jer su je svi hteli kao izuzetnog radnika, ali da meni preporučuje da se svakako politički angažujem.
Mnogo je meni to sve bilo komplikovano i nerazumljivo, pa sam odabrala da ipak sledim svoje misli u svojoj političkoj karijeri. Godinu dana kasnije, jedan mladi čovek avanzovao je u stranci tako što je otišao i sve ono što su mladi u poverenju na sastanku pričali, preneo predsedniku gradskog odbora. On nam, za kaznu, nije popravio kompjuter, a ja sam, povređena izdajom jednog od svojih partijskih kolega, napustila stranku, iako nisam bila lično prozvana. Taj lik je posle toga bio, čini mi se, i predsednik neke opštine, daleko je dogurao. Svi mladi koji su ostali u stranci, čim je došla na vlast ili postala deo vladajuće koalicije, dobili su zaposlenje.
Studirala sam ne tako atraktivan fakultet i, pretpostavljam da je zbog toga to bilo tako, nikada nisam čula da je neko na njemu platio neki ispit. Par meseci pre nego da ga završim, neka studentkinja prijavila je jednog od profesora da je uslovljavao koleginice i tražio im neku vrstu seksualne usluge da bi položile ispit kod njega, pa je suspedovan. Nisam upoznata kako se taj slučaj na kraju završio. Pre par godina videla sam drugog profesora kako razmenjuje nežnosti sa studentkinjom koja je trostruko mlađa od njega, čak sam čula i razgovor, jer su bili blizu mene, i bila sam iznenađena i razočarana što, eto, i na mom fakultetu, to postoji, a gajila sam iluziju da takvih oblika ponašanja tamo nema.
Sledeći moj susret sa korupcijom desio se nekoliko godina kasnije u niškoj bolnici. Nisam imala ideju da lekari očekuju par stotina evra na porođaju, kako bi to sve prošlo kako treba, bez nepotrebnog mučenja porodilje. Nikome od mojih članova porodice nije padalo na pamet da damo mito, naročito ne meni, jer sam smatrala da su lekari plaćeni da svojim pacijentima omoguće adekvatno lečenje. Posle nekoliko dana bolne agonije, srećom, sve se dobro završilo, iako su mi porođaj odlagali danima, bez obzira na to što sam probila termin i više od 10 dana. Kada sam došla kući, sećam se da sam sebi obećala da me ti ljudi više nikada u životu neće videti. Da ne bude sve crno, ima u zdravstvu i divnih čestitih ljudi. Nekoliko godina kasnije sam, za par dana od dijagnostikovanog problema, završila na hitnoj operaciji pod sumnjom na malignitet, a dr Buđevac se potrudila da mi vrati veru u to da postoje i sjajni nekorumpirani lekari.
Nekoliko godina živim u Ćićevcu, gde nisam naišla ni na jedan problem i niko mi nikad nije tražio mito za bilo koju uslugu. Ne kažem da korupcije nema, samo ja nisam naišla na nju. Izabrala sam sebi i svom detetu lekare koji ne traže ni mito, a ni poklone i sjajni su! Prošle godine nanjušila sam jedan pokušaj uvlačenja u koruptivni lanac jednog lekara koji nije iz Ćićevca, već iz jedne od susednih opština, i prekinula sam ga tako što sam ga odmah promenila. Nisam imala dokaza, samo intuiciju i rešila sam da je poslušam.
Ono što jesam primetila kao problem je to što mladi u Ćićevcu ne veruju da se pošteno može doći do posla, plate, pristojnog života, a što sam čula nebrojeno puta u komunikaciji sa njima. Skoro svi sigurni su da posla bez veze nema, ali ni odličnog uspeha u školi, na fakultetu i sl. Mi u Okularu, naročito naši vredni omladinci, sigurno dokazujemo da može.
Iako vas, dragi mladi ljudi, možda roditelji/prijatelji savetuju da uđete u koruptivni niz, da se povinujete toj kulturi srpskog naroda koji je navikao da da/prima mito i to smatra kao svoju svakodnevicu i kao nešto normalno, probajte da ih ne poslušate. Pokušajte da se izborite za sebe svojim znanjem, obrazovanjem, vrednim radom, zalaganjem.
Ako je neko uspeo na lakši način, to ne znači da je taj način i lepši i bolji, samo je lakši. Bićete mnogo srećniji ako se za sve vredno u životu pomučite, više ćete ga čuvati i ceniti, a Vašoj deci bićete pravi uzor da postanu vaspitani mladi ljudi i osobe vredne poštovanja.
A.M.
Blog je nastao u projektu Nije OK – prepoznaj, prijavi, pobedi korupciju, uz podršku CRTE, a u okviru inicijative „Građani imaju moć“.