Vršnjačko nasilje je tema o kojoj se poslednjih godina sve više govori. U skolskom odeljenju se uvek nadje bar jedan dečak ili devojčica koji trpe nasilje, kao i nekoliko nasilnika koji ga sprovode. Ostatak grupe uglavnom ćuti u strahu, neznajući kome da se obrati ili smatra da to i nije toliko strašno. Nastavnici su ogorčeni jer nasilne osobe prolaze nekažnjeno. I u većini situacija ostane na tome dok onaj koji trpi nasilje snosi posledice.
O vršnjačkom nasilju govorimo kada jedno ili više dece namerno, psihički uznemirava ili fizički napada drugo dete. Po školi, školskim hodnicima i zabačenim mestima, na putu od škole do kuće često se dešava vršnjačko nasilje.
Deca se gurkaju, tuku, vredjaju, šire razne izmisljene informacije o osobi koju maltretiraju ali su česte pojave i uzimanje novca za užinu, uništavanje knjiga i torbi. Dete koje trpi nasilje se boji da prijavi ovaj problem jer je zastrašeno.
Postoje nekoliko vrsta vršnjačkog nasilja:
– Verbalno nasilje ( obuhvata pretnje, vredjanje kao i omalovažavanje druge dece);
– Psihološko nasilje ( češće je kod devojčica i obuhvata izbegavanje i ignorisanje, isključivanje dece iz društva, sirenje tračeva i slično);
–Fizičko nasilje ( češće je kod decaka i obuhvata tuču, guranje, rušenje, šamaranje);
– Kako se blizi bubertet tu je i seksualno nasilje koje predstavlja nepristojno i neprimereno dodirivanje po intimnim delovima tela, kao i dobacivanje vulgarnih komentara. Devojčice su često izložene ovoj vrsti nasilja.
Nasilnik je osoba koja se nasilno ponaša i koja izaziva nasilje. To su deca koja pokazuju probleme u ponašanju, a koja su i sama nezadovoljna svojim životima i žele da skrenu pažnju na sebe, da pokažu svoju ljutnju i nezadovoljstvo na način koji ugrožava druge osobe. Žrtva predstavlja osobu koja trpi nasilje.
Još jedna vrsta nasilja novijeg datuma jeste internet nasilje. U poslednje vreme, kada su deca zbog pandemije COVID-19 virusa još vise uz komjutere I društvene mreže, nego što su bili ranije, postoje i povećane mogućnosti za vršenje nasilja preko interneta.
Svako nasilje je opasno i mora se odmah prijaviti! Onaj ko ne prijavi nasilje za koje zna, postaje saučesnik. Za pirjavu nasilja dostupan je i besplatan telefonski broj namenjeni deci – SOS Dečija linija “Broj za problem tvoj”, koji je uvek otvoren i nudi besplatne i poverljive razgovore – 0800 / 123456.
Anica Vićić
Rođena 24. 1. 1997. u Kruševcu. Završila je srednju školu za frizera i srednju prehrambenu školu. U potrazi je za zaposlenjem. Druželjubiva je i komunikativna. Voli muziku i šetnje. Rado učestvuje u svim aktivnostima Udruženja „Okular“.